Očuvanje životne sredine

PROJEKAT ZELENI VLADIMIRCI: Reciklaža – najbolji način za OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Svedoci smo da nam je životna sredina u kojoj živimo iz godine u godinu sve više zagađena.

Nažalost, uticaj ljudskog faktora je ogroman, pa bi zato trebalo i  pojedinci i velike firme više pažnje da posvete zaštiti životne sredine.

To se odnosi i na globalni nivo, ali i na lokalne samouprave i manje optšine kao što su Vladimirci.

Reciklaža je dobar primer, jedan od načina za očuvanje životne sredine i smanjenja zagađenja plastikom. Ipak, mnogi ne znaju da je čak i do 1.000 godina plastici potrebno da se razgradi u prirodi.

Ono što više zabrinjava, su sve češće pretpostavke da plastika može dospeti i u ljudski organizam, putem plastične ambalaže u koju se pakuje hrana i piće, ali i konzumiranjem morskih plodova u čijim telima se sve češće pronalaze mikročestice plastike.


U Srbiji se reciklira samo pet do 10 odsto otpada, dok se u Evropi reciklira oko 60 odsto.

Više od 70 odsto proizvedene plastike završi na otpadu, u okeanima ili u prirodi I to veoma loše utiče na klimatske promene.

Najveći problem je što u Srbiji ne postoje namenski kontejneri za reciklažni otpad, tačnije postoje samo u nekim većim gradovima, ali ih nema dovoljno. Ne postoje ni u Vladimircima.

Više od 80 odsto otpada završi na deponijama koje su svakim danom sve veće.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže za Mačva Sky Info da Srbija ide u korak sa tekovinama Evropske unije u primeni mera i aktivnosti na smanjenju i kasnijem potpunom ukidanju plastičnih proizvoda.
– Evropska unija u svom najnovijem paketu zakona cirkularne ekonomije predvidela vrlo oštra pravila po pitanju proizvodnje plastike i reciklaže plastičnog otpada. Srbija sve to prati, pre svega kada je reč o proizvodima za jednokratnu upotrebu, kao što su štapići za uši, slamke i štapići za pića, ali i plastični tanjiri, čaše i pribor za jelo. Širom Evrope, u tržnim centrima plastične kese uopšte više nisu dostupne i to je put kojim je i Srbija krenula u rešavanju problema plastičnog otpada – kaže Radović i dodaje da će se, pored smanjenja korišćenja ovih proizvoda, raditi i na smanjenju količine plastike koja se koristi kao ambalaža za različite proizvode – od hrane do dečjih igračaka.

– Za većinu navedenih proizvoda već postoje alternativni materijali koji zadovoljavaju karakteristike zaštite proizvoda, a nisu plastika. Jasno je da bez plastičnih proizvoda ne možemo, tako da je jedan od predloga EU da do 2030. godine sva proizvedena plastika bude 100 odsto reciklirana. Do tada će se raditi na uvećanju udela na tržištu plastike sa osobinama biorazgradivosti – kaže Radović za naš portal.

Brojke

30% plastike je i dalje je u upotrebi
9% plastike se reciklira 

Zanimljivosti o reciklaži
Plastika
* za proizvodnju nove plastike od recikliranih materijala potrebno je samo dve trećine
energije koja je inače potrebna za proizvodnju prvobitnog proizvoda.
 Vreme potrebno da se plastika razgradi iznosi od 100 do 400 godina.
 Od pet plastičnih “dvolitarki” se može reciklažom napraviti jedna ski jakna
Papir

 Proizvodnja recikliranog papira zahteva oko 60 procenata energije potrebne za
pravljenje papira od drveta.
 Proizvodnja jedne tone kancelarijskog i kompjuterskog papira od recikliranih sirovina,
čuva između 3 i 4 hiljade kilovat sati koji se troše na pravljenje papira od drveta.
 Reciklažom jedne tone papira, sačuva se 15 do 17 stabala.

Staklo

 Pravljenjem stakla bez reciklaže, troši se 30 posto više energije nego kada se koristi
slomljeno ili smrvljeno staklo.
 Energija koja se sačuva od reciklaže jedne staklene flaše pokrenuće 100-vatnu sijalicu
na čak četiri sata.
 Jedna staklena flaša će se razgraditi tek za milion godina

 

Ovaj tekst je deo projekta Zeleni Vladimirci, koji je sufinansirala Opština Vladimirci. 

(Mačva Sky Info)