EKOLOŠKO REGULISANJE KLIMATSKIH PROMENA: SISTEM "ATLANT"

DETALJI ISPITIVANJA U AUSTRALIJI: Kako je „Atlant“, ruski sistem za kontrolu vremena, SPREČIO SUŠU

Globalno zagrevanje i sve veće klimatske promene izazivaju velike vremenske nepogode u celom svetu, a ovoga nije pošteđena ni Srbija, ni naš region. Svedoci smo ekstremnih suša, jakih mrazeva, kad im vreme nije, velikih i dugih pljuskova… Sve ovo nanosi veliku štetu usevima, infrastrukturi i ukupnoj ekonomiji regiona.

Rusi su razvili revolucionaran sistem kojim se, pomoću uticaja na elekticitet u atmosferi, mogu do određene mere kontrolisati vremenski uslovi na određenoj teritoriji.
Ovaj sistem je uspešno testiran u više navrata, u Rusiji, Australiji, i drugim zemljama, a njegova primena može u određenom regionu da prekine sušni period, ublaži katastrofalne padavine i pogodno utiče na niz drugih vremenskih prilika. 
Portal Mačva Sky Info vam u okviru projekta „Ekološko regulisanje klimatskih promena“ ekskluzivno donosi uvid u ovaj revolucionarni sistem.
Jedan od najvećih uspešnih testova tehnologije „Atlant“ urađen je u Australiji, kada je njenom primenom pobeđena suša.
Evo rezultata ovog testa i uslova koji su mu prethodili, kao i zaključaka naučnika koji su sprovodili testove:
„Razlika između svetske zalihe voda i potražnje raste svake godine. Sve gore i gore nestašice vode će značiti i sve veće granice održivosti života u mnogim delovima sveta. 
Bavljenje ovim problemom traži više od trenutne tehnologije koja se bavi upotrebom vode – potreban je novi pristup .
Istraživanje i razvoj novih pristupa kojima se povećava svetska zaliha sveže vode na efikasan i održiva način je od najvećeg značaja.
U bilo koje dato vreme, u atmosferi se nalazi oko 10 puta više pitke vode nego što je ima u svim rekama na površini Zemlje. A mali deo te atmosferske vode koja se kondenzuje u oblacima pada kao kiša, od čega najveći deo iznad svetskih okeana. Dakle, postoji velika količina potencijalno korisne kišnice na nebu. Tehnike za pojačavanje kiše su očigledan odgovor na probleme nedostatka vode širom sveta. 
Četiri godine ispitivanja koje je vršila kompanija Australian Rain Technologies (ART) pokazale su da je “Atlant”, njena tehnologija za pojačavanje kiše pomoću jonizacije upravo takav novi pristup koji je potreban. Čak i da je poboljšanje upola onakvo kakvo pokazuju dosadašnja ispitivanja, ono ima potencijal da iz oblaka izdvoji značajne količine sveže vode – i to samo za delić cene postojećih tehnika za izdvajanje dodatne vode i povećavanja zaliha korisne vode.
Ispitivanja
Kompanija Australian Rain Technologies sprovela je seriju terenskih ispitivanja svoje Atlant tehnologije tokom 4 godine u Kvinslendu i Južnoj Australiji. Australijski univerziteti su nezavisno izvršili procenu ovih ispitivanja. Seriju ispitivanja koja su vršena od 2008-2010. vodio je panel naučnika sačinjen od eksperata u oblasti atmosferske fizike, statistike i korišćenja vode.
Ispitivanja u Kvinslendu vršena su pomoću tradicionalnog dizajna “sejanja” oblaka. Ova ispitivanja su pokazala povećanje količine padavina u ciljanim oblastima, u odnosu na kontrolne oblasti. Na osnovu ovih rezultata, odlučeno je da se pređe na sofisticiraniju evaluaciju. U tom momentu, oformljen je nezavisni panel naučnika, sačinjen od pojedinaca sa relevantnom tehničkom i statističkom ekspertizom, kako bi sproveo najrigoroznije naučno istraživanje koje je ikad sprovedeno u ovoj oblasti. 
U ispitivanjimaa u Južnoj Australiji korišćemo su najsavremeniji statistički metodi, zajedno sa rafiniranim slučajnim eksperimentalnim modelima, kako bi se uklonila mogućnost bilo kakvog subjektivnog uticaja na rezultate. Metodologija i rezultati su provereni od strane nezavisnih tela. Članci o ispitivanjima su naknadno objavljeni u relevantnim naučnim magaznima i prezentovani na međunarodnim naučnim konferencijama.
Svako od tri ispitivanja u Južnoj Australiji pokazalo je povećanje padavina koje je bilo veće od 9 odsto, uz standardnu mogućnost pogreške od plus ili minus pet odsto. Ponavljanje konzistentnih rezultata za svako od ispitivanja donelo je sa sobom ubeđenost u efikasnost tehnologije Atlant, koju je kompanija ART tražila, što je najbolje objasnio statističar koji je nadgledao ispitivanja, profesor Rej Čejmbers, koji je rekao: “Definitivno postoji signal… Ova tehnologija ima veliku važnost za poljoprivredu…”
Kako ovo funkcioniše
Pojačavanje padavina kroz jonizaciju, ili tehnologija Atlant, je jonizujući sistem postavljen na površini zemlje, napravljen tako da naelektriše čestice koje postoje u okolini, koje se zatim pronose kroz sloj oblaka, kroz lokalne vetrove, kako bi pospešile formiranje i rast kišnih kapi, i na kraju podstakle količinu padavina koja dospe do tla. Atlant zavisi od prirodnih padavina. To je “zelena” tehnologija: ima nisku cenu, ne zagađuje okruženje, fleksibilna je i ciljana, i dodaje količinu vode okruženju. 
Tehnologija Atlant
Ova tehnologija koristi inovativni proces kako bi uticala na jonizaciju niže atmosfere I stimulisala stvaranje I rast kišnih kapi.
Tehnologija Atlant ima mnoge prednosti u odnosu na konkurentske opcije kojima se obezbeđuju zalihe vode za budući rast ekonomije i rast populacije. Dokazi o ovome nastali pod različitim uslovima pokazuju da je reč o tehnologiji budućnosti koja će obezbediti “zeleniju” i jeftiniju opciju u odnosu na sadašnje alternative, kao što su nove ili povećane brane, povećana desalinizacija, recikliranje vode, skupljanje vode iz oluja i transferi vode unutar basena. Ova tehnologija bi vremenom mogla da igra bitnu ulogu u rešavanju dugoročnih problema nestašice vode u celom svetu, kad je reč o cikličnim nestašicama, povećavanjima potražnje u urbanim oblastima i oslanjanja na desalinizaciju i podzemnu vodu.
Svaki uređaj za emitovanje jona Atlant tehnologije se sastoji od visokonaponskog generatora povezanog u veliku mrežu tankih žica u metalnoj kompoziciji postavljenoj na okviru sa različitim piramidama na vrhu. Dimenzije uređaja su otprilike 12x4x5 metara, a težak je oko 500 kilograma. 
Korist
“Zelena” i ekonomična tehnologija Atlant koristi delić energije, kad se uporedi sa energijom potrebnom za pokretanje drugih tehnologija za povećavanje zaliha vode. Takođe, ona emituje zanemarljivo malo štetnih gasova, dok isporučuje značajne količine vode. Atlant ne vrši bilo kakav jak fizički uticaj na okruženje, a nema ni dugih rokova u implementaciji, koji su često povezani sa alternativih projektima sa velikim kapitalnim troškovima, kao što su desaliznizacija, fabrike za reciklažu i brane. Uključivanje vode koju je obezbedio Atlant u integrisanu vodovodnu šemu značilo bi opšti efekat smanjenja operativnih troškova i prosečnog zagađenja koje nastaje po obezbeđenom dodatnom kilolitru vode.
Prenosivo, fleksibilno i ciljano rešenje
Za razliku od drugih tehnologija sa velikom fiksnom infrastrukturom, Atlant može lako da se premesti, i koristi u oblastima koje imaju najveću potrebu za vodom. Dodatne padavine koje obezbeđuje Atlant imaju tu prednost što obezbeđuju vodu za celo okruženje u ciljanoj oblasti, a ne samo za rezervoare. Trenutno, poljoprivredna industrija poseduje ograničene opcije adaptacije na nestašicu vode koju izazivaju klimatske promene. Atlant tehnologija nudi poljoprivrednim oblastima “zelen” način da se nivo padavina vrati na nekadašnji nivo. 
Padavine za celo okruženje
Količina padavina se povećava u širokoj oblasti: nad poljoprivrednim zemljištima, pašnjacima, nacionalnim parkovima, šumama, vodenim površinama i rezervoarima. Ova dodatna količina vode pomaže da bi se obezbedio održiv ekonomski rast i rast populacije u regionima i državama, i smanjuje emisije ugljen-dioksida, dok minimizira i ograničava degradaciju zemljišta i biodiverziteta.
Ekonomska dobit
Tokom ispitivanja u Južnoj Australiji utvrđeno je i više od efikasnosti ove tehnologije. Ispitivanje je pokazalo jasne ekonomske benefite koje ova tehnologija donosi sa sobom. Podaci iz ispitivanja 2009. godine korišćeni su da bi se izračunala količina i vrednost procenjenog povećanja padavina tokom petomesečnog roka trajanja ispitivanja. Procenjeno povećanje dotoka u urbane rezervoare bilo je 1.600 megalitara, čija vrednost je više od 1,5 miliona dolara. Procenjeno povećanje količine vode koja se uliva u Donja Jezera i močvaru Koorong je oko 26.000 megalitara, i vrednost toga je više od 2,6 miliona dolara. 
Budući scenariji u Australiji
Ako se slični rezultati postignu na severnom žitnom pojasu u Zapadnoj Australiji, korist bi mogla da iznosi od 20-45 miliona dolara godišnje, samo od povećane proizvodnje žitarica. Korist za dva glavna rezervoara vode. Hjum i Dartmaut, mogla bi da bude od 17-34 miliona dolara godišnje, od povećane poljoprivredne proizvodnje. Svi ovi scenariji – koji su projektovani i potvrđeni ispitivanjima – znače višestruki povraćaj investicije.
Velika šansa
Ekonomska analiza i rezultati pokazuju da je rizik od neuspešne primene tehnologije daleko manji od rizika neupotrebljavanja ovog načina povećavanja količine padavina, čak i pri rezultatima koji su daleko manji od onih postignutih na ispitivanjima. Nezavisni naučnici koji su nadgledali ispitivanja kompanije ART preporučili su dalje istraživanje ove tehnologije u drugim delovima Australije, na osnovu dosadašnjih rezultata i velikih ekonomskih benefita koji su ostvareni.
Oni su preporučili i finansiranje lokalnih istraživanja i primene ove tehnologije, kad je reč o nestašicama vode u urbanim predelima, na poljoprivrednim zemljištima, ili nestašicama pijaće vode u Africi. 
Uticaj na okruženje
Ispitivanja u Kvinslendu i Južnoj Australiji pokazala su da je Atlant sistem sa niskim rizikom, i sistem koji je prijateljski za okruženje. Jonizacija je osnovni prirodni proces koji ne predstavlja opasnost za ljude, životinje ili ekosistem u kojem se dešava, niti se meša sa radio ili drugim frekvencijama. Dalje, Atlant ne koristi hemikalije, niti stvara bilo kakav otpad koji bi bio opasnost za faunu i floru. Studija koju je napravio Univerzitet Kvinslend i dodatna nezavisna analiza dr Franka de Alesandra pokazala je da Atlant nema štetno dejstvo na ljude, lokalnu floru i faunu ili sisteme komunikacije i vazdušnog saobraćaja.
Kompanija ART je napravila ispitivanje održivosti operacije tehnologije Atlant, kad je reč o pojačavanju snabdevanja vodom u zapadnoaustralijskom “pojasu žita”. Ispitivanje je merilo upotrebu šest sistema, brojke prosečnog pritoka vode i količine padavina i prethodne rezultate ispitivanja. Korisnost sistema u ovom regionu izračunata je na osnovu promene količine useva, i to na osnovu konzervativnog modela, po kojem povećanje u količini padavina od 5 odsto donosi otprilike ekvivalentno povećanje u količini useva.
Procenjena korist od ovolikog povećanja u severnom žitnom pojasu je bila veća od 20 miliona dolara, što je mnogostruko više od troškova instalacije sistema i godišnjih operativnih troškova.
Ključni rezultati
U ovom sižeu opisani su osnovni rezultati tima za evaluaciju sa Univerziteta Kvinslend, kad je reč o testu tehnologije za pojačavanje kiše Atlant, izvršenom u jugoistočnom Kvinslendu, između 15. maja i 30. juna 2007. godine.
Ciljna oblast je definisana kao oblast basena i akumulacija Vajvenho, Somerset i Nort Pajn. Ova oblast je u poslednjih 6 godina pre testa iskusila uslove ekstremne suše. Deficit padavina u ovoj oblasti je najgori ikad zabeležen, a u vreme testa kombinovani kapacitet brana bio je ispunjen sa 18 odsto.
Zbog kratkog trajanja testa i poteškoća u dobijanju naučno konkluzivnih rezultata u meteorološkim studijama, većina zaključaka doneta je na osnovu profesionalne procene evalucionog tima, uz korišćenje najboljih dostupnih metoda i podataka. Sledeća ključna zapažanja su napravljena za vreme testa:
U području testiranja su zabeležene značajne padavine u roku od dve nedelje od početka korišćenja Atlanta, 15. maja. Prva kiša nije bila deo raširenog šablona padavina u jugoistočnom Kvinslendu.
Javila se velika količina padavina u Kvinslendu tokom juna, nekarakteristična za ovo doba godine, što je uticalo na mogućnost da se direktno proceni uticaj sistema Atlant. Međutim, direktna merenja padavina tokom celog perioda testiranja pokazala su da je prosečna količina padavina u rejonu testiranja za 28 odsto veća nego na području Južnog Kvinslenda koji je van područja testiranja. Ovo je najveća razlika zabeležena između ove dve oblasti u poslednjih 50 godina, i u kontrastu je sa dugoročnim prosekom, koji pokazuje da područje na kojem je vršeno testiranje ima 12 odsto manje padavina u odnosu na ono van okvira testa.
Uočen je jedan broj neobičnih meteoroloških obrazaca koji potvrđuju pretpostavku da su padavine pojačane u blizini delovanja sistema Atlant. Među njima su neobično intenziviranje područja na kojima su zabeležene padavine, udaljavajući se od priobalnih oblasti, kao i produžena izloženost pljusku područja u blizini Atlant stanice. Ova zapažanja su konzistentna sa očekivanim uticajem procesa za koje se pretpostavlja da ih inicira sistem Atlant. 
Posmatranja nastala za vreme ovog testa, zajedno sa informacijama koje postoje iz prethodnih testova, donose dovoljno zaključaka za indiciju da tehnologija Atlant ima uticaj na lokalne i regionalne obrasce padavina. Kako bi se napravio konačan zaključak o uticaju ovog sistema, potrebno je skupljanje detaljnijih i naučno validiranih podataka, skupljenih u toku dugoročnije demonstracije tehnologije. Snažno preporučujemo izvršenje pažljivo struktuiranog i naučno evaluiranog projekta demonstracije u toku od najmanje jedne godine i na nekoliko lokacija, na osnovu rezultata ovog testa i našeg razumevanja osnova ove tehnologije. Ovaj stav dodatno pojačava veliki potencijal koji bilo kakva slična tehnologija (skupljanje atmosferske vlage) može imati, kao deo budućih strategija snabdevanja vodom u Australiji. Ovo bi moglo značajno da doprinese naučnom razumevanju atmosferskih i klimatskih procesa i direktno pomogne rešavanju problema sa trenutnim i budućim vodosnabdevanjem.
Demonstracija Atlant tehnologije
Atlant tehnologija koristi jonizujući sistem postavljen na zemlji, kako bi uticao na atmosferske uslove u blizini instalacije. Procesi koje ona stvara dovode do stvaranja “jonskog vetra”, koji stvara kretanje vazdušnih masa veće vlažnosti sa nižih nivoa na srednje nivoe atmosfere, gde kondenzacija dovodi do pojačanih konvektivnih vazdušnih struja i formiranja oblaka. Pretpostavlja se da ovi kombinovani efekti dovode, pod odgovarajućim uslovima, do stvaranja velikih oblaka kumulusa, koji zatim stvaraju intenzivne padavine u blizini Atlant instalacije.
Ova tehnologija je razvijana dugi niz godina, prevashodno u Rusiji, gde su izvedeni mnogi slični projekti. Skorije, ovakvi testovi su pravljeni u Švajcarskoj, Nemačkoj i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Postoji značajna dokumentacija o ovome, ali ova tehnologija još nije potpuno naučno dokumentovana. 
Testiranje u Australiji, koje je za cilj imali da pokaže potencijal tehnologije Atlant, sprovedeno je od 15. maja do 30. juna u jugoistočnom Kvinslendu, od strane Australian Rain Corporation, koja ima licencu na Atlant tehnologiju, čiji je vlasnik švajcarska kompanija Meteo Systems AG.
Univerzitet Kvinslenda je ugovorno obavezan da izvrši naučnu evaluaciju ovog testa.
Meteorološke opservacije
Test Atlanta održan je u toku perioda u kojem su uslovi za pojačavanje padavina putem jonizacije troposfere bili slabiji od optimalnih. Svrha sistema Atlant je da pojača ulogu koju joni imaju u troposferi, u mikrofizici oblaka, započinjanjem ili pojačavanjem procesa kondenzacije i stvaranja nukleusa kondenzacije. Toplota koja se oslobađa kondenzacijom stvara pozitivan proces koji ima potencijal da izazove stvaranje kumulusa i padavine.
Sistem Atlant ima mogućnost potencijalnog stvaranja oblaka i padavina i tamo gde u početku nema oblaka, dok u uslovima gde oblaci već postoje ima ulogu pojačavanja formacije oblaka i padavina. 
Sistem Atlant ima mogućnost da utiče na mikrofizičke proces u oblasti prečnika 50 kilometara.
Ispitivanje meteoroloških podataka, uključujući satelitske i radarske slike, kao i aerološke dijagrame, koji su skupljeni tokom testa, identifikovalo je u nekoliko navrata moguće pojačavanje padavina u blizini instalacije Atlant. 
Tokom ovog testa nisu pronađeni dokazi o tome da sistem Atlant ne pojačava padavine.
Zaključci
Na osnovu posmatranja i merenja napravljenih tokom ovog testa u jugoistočnom Kvinslendu, mogu da se naprave sledeći zaključci:
1. U toku testa desilo se nekoliko jakih padavina, a zaključak je da je sistem Atlant po svemu sudeći barem pojačao količinu padavina, na osnovu podataka sa radara i merenja količine padavina u ovoj oblasti.
2. Statistička evaluacija količine padavina i lokalne distribucije pokazuje veću ukupnu količinu padavina u blizini sistema Atlant, kao i veću količinu padavina u basenu u kojem se odvijao test, u poređenju sa susednim stanicama koje istorijski imaju veću količinu padavina.
3. Ukupna količina padavina zabeležena za vreme trajanja testa od 47 dana je oko 990 gigalitara, iznad područja obuhvaćenog testom. Iako je posle ovoga zabeležen samo ograničen pritok, usled uslova velike suše i isušenosti terena pre testa, ova velika količina padavina demonstrirala je veliki potencijal povećavanja količine padavina (ili skupljanja atmosferske vlage) kao dela opšte strategije vodosnabdevanja. 
4. Glavno ograničenje ovog testa je kratko trajanje operativnog perioda i činjenica da je ono koincidiralo sa veoma neobičnom vremenskom situacijom nad većim delom severne i istočne Australije u junu. Iz ovoh razloga, zaključci u ovoj evaluaciji su pre svega zasnovani na profesionalnoj proceni tima, koji je koristio sve dostupne podatke i opservacije, ali ne bi trebalo da se posmatraju kao konkluzivni naučni dokazi. Ipak, ovi zaključci su veoma obećavajući i ohrabrujući.
5.  I pored toga što je neobično velika količina padavina u Kvinslendu u junu učinila težim izolovanje uticaja Atlanta, podaci i meteorološke opservacije su konzistentne sa očekivanim uticajem koji bi ova tehnologija trebalo da ima na stvaranje i povećavanje količine padavina. Nema dokaza da sistem Atlant ne stvara ili ne pojačava padavine.“
Ovaj članak je deo projekta „Ekološko regulisanje klimatskih promena“ koji je sufinansirala Opština Krupanj.
(Mačva Sky Info)